Kažu da čovek ne prestaje da igra zato što stari, već ostari onda kad prestane da igra! Nigde ova istina nije toliko vidljiva i opipljiva, kao na smotrama veterana folklora. Kada se spoje tradicija, ljubav prema korenima i nepresušna energija ljudi koji su decenijama verni narodnoj igri, pozornica oživi nekim posebnim, uzvišenim sjajem. Smotre veterana nisu samo kulturne manifestacije, one su živi spomenici našeg identiteta i dokaz da narodni duh nikada ne bledi.
Kada se zavesa podigne, a prostorijom odjeknu prvi taktovi izvornih melodija, publika ne vidi samo korake – vidi se čitav jedan život utkan u motive sa narodnih nošnji. Ti ljudi, veterani, oni koji su nekada kao mladići i devojke osvajali svetske scene, danas na scenu donose nešto mnogo vrednije od same tehničke savršenosti – donose zrelost, emociju i duboko poštovanje prema svakom udarcu opanka o pod. Svaki njihov pokret svedoči o godinama provedenim na probama, putovanjima i druženjima koja su obeležila njihovu mladost.
Ono što ove smotre čini posebnim jeste neverovatna energija koja spaja prošlost i sadašnjost. Dok posmatramo te ljude koji sa ponosom nose teško sukno, jeleke i vezene čarape, shvatamo da za njih folklor nije samo hobi, već način života. U njihovim očima gori ista ona iskra koja ih je pre mnogo godina pokrenula da uđu u igračku salu.. Sve veći broj ovakvih smotri u našem regionu postaju mesta gde se slavi život, gde se brišu godine i gde se kroz pesmi i igru prkosi vremenu.
Na kraju, smotre veterana folkora imaju i vaspitnu poruku za mlađe generacije. Oni su lekcija o tome kako se voli i čuva svoja istorija i svoje nasleđe. Dokle god bude onih koji su spremni da obuku narodnu nošnju i povedu kolo, naši koreni će nas držati uspravnima. J
er čovek ne prestaje da igra zato što stari, već ostari onda kad prestane da igra!