Кажу да човек не престаје да игра зато што стари, већ остари онда кад престане да игра! Нигде ова истина није толико видљива и опипљива, као на смотрама ветерана фолклора. Када се споје традиција, љубав према коренима и непресушна енергија људи који су деценијама верни народној игри, позорница оживи неким посебним, узвишеним сјајем. Смотре ветерана нису само културне манифестације, оне су живи споменици нашег идентитета и доказ да народни дух никада не бледи.
Када се завеса подигне, а просторијом одјекну први тактови изворних мелодија, публика не види само кораке – види се читав један живот уткан у мотиве са народних ношњи. Ти људи, ветерани, они који су некада као младићи и девојке освајали светске сцене, данас на сцену доносе нешто много вредније од саме техничке савршености – доносе зрелост, емоцију и дубоко поштовање према сваком ударцу опанка о под. Сваки њихов покрет сведочи о годинама проведеним на пробама, путовањима и дружењима која су обележила њихову младост.
Оно што ове смотре чини посебним јесте невероватна енергија која спаја прошлост и садашњост. Док посматрамо те људе који са поносом носе тешко сукно, јелеке и везене чарапе, схватамо да за њих фолклор није само хоби, већ начин живота. У њиховим очима гори иста она искра која их је пре много година покренула да уђу у играчку салу.. Све већи број оваквих смотри у нашем региону постају места где се слави живот, где се бришу године и где се кроз песми и игру пркоси времену.
На крају, смотре ветерана фолкора имају и васпитну поруку за млађе генерације. Они су лекција о томе како се воли и чува своја историја и своје наслеђе. Докле год буде оних који су спремни да обуку народну ношњу и поведу коло, наши корени ће нас држати усправнима. Ј
ер човек не престаје да игра зато што стари, већ остари онда кад престане да игра!