У препуној сали нашег Дома културе синоћ је одржан 78. по реду годишњи концерт КУД-а “Студеница”. Међутим, то није био само концерт. То је била својеврсна прича која нас је топила од милине и слаткоће наших најмлађих чланова, оних који су крочили на бину чим су проходали. Можда је неки опанак био велики, јер тако мале бројеве не праве, можда су и неке чакшире биле широке, али смо их стегли каишем. Све смо урадили да им испунимо жељу да први пут заиграју пред мамама, татама, бакама и декама. Некима су маме и тате у фолклору, некима су браћа и сестре у старијим групама, а свима је у венама иста тековина – КУД “Студеница”.
Припремни дечји ансамбл је група деце која полако стасава у онај најважнији – први ансамбл. Показали су уиграност у захтевним кореографијама и спремност да и даље уче, док не савладају цео репетроар. Они са поносом носе епитет – чланови породице “Студеница”.
Први ансамбл, жила куцавица сваког КУд-а су они момци и девојке који изводе Игре западног Балкана и чувену кулу, која је синоћ побрала највеће аплаузе. Годинама су ту, годинама, нама на понос, у жељи да се обичаји, ношња, игре и песме овог краја свуда представе и тако сачувају од заборава. И они су део велике породице “Студеница”.
Најстарији ансамбл, ансамбл ветерана нашег КУД-а, синоћ је, после 25 година, поново извео кореографију Голија. И управо ће они, иако неки у седмој деценији живота, преносити својим потомцима оно што су научили кроз дугогодишње бављење фолклором, а ако нешто и забораве, ту је наш уметнички руководилац који никада ништа не заборавља.
Ето, тако је, кореографију по кореографију, завршено још једно дружење чланова породице “Студеница” са верном публиком која са нестрпљењем очекује нове концерте. А биће их!