U prepunoj sali našeg Doma kulture sinoć je održan 78. po redu godišnji koncert KUD-a “Studenica”. Međutim, to nije bio samo koncert. To je bila svojevrsna priča koja nas je topila od miline i slatkoće naših najmlađih članova, onih koji su kročili na binu čim su prohodali. Možda je neki opanak bio veliki, jer tako male brojeve ne prave, možda su i neke čakšire bile široke, ali smo ih stegli kaišem. Sve smo uradili da im ispunimo želju da prvi put zaigraju pred mamama, tatama, bakama i dekama. Nekima su mame i tate u folkloru, nekima su braća i sestre u starijim grupama, a svima je u venama ista tekovina – KUD “Studenica”.
Pripremni dečji ansambl je grupa dece koja polako stasava u onaj najvažniji – prvi ansambl. Pokazali su uigranost u zahtevnim koreografijama i spremnost da i dalje uče, dok ne savladaju ceo repetroar. Oni sa ponosom nose epitet – članovi porodice “Studenica”.
Prvi ansambl, žila kucavica svakog KUd-a su oni momci i devojke koji izvode Igre zapadnog Balkana i čuvenu kulu, koja je sinoć pobrala najveće aplauze. Godinama su tu, godinama, nama na ponos, u želji da se običaji, nošnja, igre i pesme ovog kraja svuda predstave i tako sačuvaju od zaborava. I oni su deo velike porodice “Studenica”.
Najstariji ansambl, ansambl veterana našeg KUD-a, sinoć je, posle 25 godina, ponovo izveo koreografiju Golija. I upravo će oni, iako neki u sedmoj deceniji života, prenositi svojim potomcima ono što su naučili kroz dugogodišnje bavljenje folklorom, a ako nešto i zaborave, tu je naš umetnički rukovodilac koji nikada ništa ne zaboravlja.
Eto, tako je, koreografiju po koreografiju, završeno još jedno druženje članova porodice “Studenica” sa vernom publikom koja sa nestrpljenjem očekuje nove koncerte. A biće ih!